Падот на антиКомунизмот

14.11.2009 00:04
Padot_na_antiKomunizmot.jpg

Текстот подолу е реакција на:

  • Дебатата на МТВ со претседателот Ѓорѓе Иванов, емитувана на 9.XI.2009
  • Емисијата „Еврозум“ на Борјан Јовановски на А1 ТВ, издание од 10.XI.2009 год.

There is not so much difference between the ideologies of capitalism and communism, you know. The difference is simple. Capitalism is the exploitation of man by man, and communism is the reverse.– John Gardner

We grow tyrannical fighting tyranny. ... The most alarming spectacle today is not the spectacle of the atomic bomb in an unfederated world, it is the spectacle of the Americans beginning to accept the device of loyalty oaths and witch hunts, beginning to call anybody they don't like a Communist.– E. B. White

Деновиве одбележуваме 20 г. од Падот на Берлинскиот ѕид, за што веќе и пишував (кликнете тука). Среќни сме што едноумието е историја, но сега сме сведоци на некритичко плукање на се’ што е врзано со тој некогашен систем, се занемаруваат и неговите позитивни аспекти, се соочуваме со ревизија на историјата, a секој кој ќе се спротивстави е етикетиран како „комуњар“. Тоа веќе преоѓа во една ригидна антикомунистичка хистерија, која се заканува, некогашното левичарско едноумие да го замени со ново. Некој паметен рекол „Полошо од заколнат комунист е само заколнат антикомунист“. Не ги амнестирам неправдите на комунизмот, ниту пак сум негов следбеник, но инсистирам на избалансиран пристап кон таа историја.

Прв повод за пишувањето на овој текст е дебатата на МТВ, емитувана на 9.XI, на која, претседателот Иванов и други политичари и интелектуалци, говореа на тема: „Падот на Берлинскиот ѕид и неговиот impact врз Македонија“. Каде Вие господа видовте Ѕид? Во Трст кога бевте на шопинг со црвениот титоистички пасош? Не се обраќам директно кон учесниците на дебатата, но општо кон сите оние, кои сакајќи да ја оцрнат СФРЈ, прават неумесни паралели помеѓу неа и Германската „Демократска“ Република, која истиот тој Ѕид и го подигна. Каква врска имаше СФРЈ, основач на Движењето на Неврзаните, со Ѕидот, кој претставуваше меѓа на Варшавскиот пакт, на кој ние не припаѓавме? Како може шеф на држава, воедно и универзитетски професор да не води сметка за овие факти, а и не видов некој од студентите од Факултетот за политички науки, присутни на дебатата, да укаже на тоа? Можеби не сум гледал од почеток, или свашта примаат на факултетиве денес...

Ѕид, господо, подразбира да спречи слободно движење, а црвениот пасош беше токму симбол на таа слобода. Ставање на „Берлински ѕид“ и на неврзаната „СРМ/СФРЈ“ во иста реченица е тешка оксиморонија, како „млад дедо на дрвен камен седеше и тивко, тивко на глас се дереше“ или ако бараме завери, можеби е и тенденциозно искривување на историските факти. Не кукам за Југа, која овлаш ја „фатив“ и од која и не видов претерано ’аир’, освен напр. добрата поп култура. Јадев и пиев капиталистички долари праќани од дедо ми- имењак, печалбар во Австралија, кого и го посетивме со црвените пасоши. Бев мал за да бркам Швеџанки по Ичичи-Бечичи, на Јадран и никогаш не сум бил. За летни одмори патриотски ме носеле у Ѓавато, Битолско, „Богу иза леџа“, каде, додека се капевте на Хвар, јас гледав офци, крави, магариња и сељаци. И покрај се’, сакам објективно да говориме за СФРЈ, за разлика од оние, кои ја проживеаја со полни плуќа, а сега ја плукаат! Чест на исклучоците, како напр. г-ѓа Јасна Котеска, чие пишување го ценам. Нејзината книга „Комунистичка интима“ е објавена и на нашиов портал.

Неспорно, во СФРЈ и СРМ имало репресија, култ на личноста, задушување на стремежот за самоопределување, национализација (џапнале дуќани на прадедо ми среде Центар и овоштарник на Водно), но Ѕид немавме и бевме послободни во однос на денешните ЕУ членки, Романија, Бугарија, Чешка и Литванија, каде чекаа редици за г’з папир и се самозапалуваа по плоштади! Сега пред нив ќе ја деградирате историјата на вашата сопствена држава, која за нив беше „Америка“? Дискутирајте за неправдите на неврзаниот титоизам, но зошто на 9 ноември? Па 9 ноември, господо, не е 29-ти, сте утнале едно 20 дена.

Но, бидете искрени, СФРЈ имаше позитивни страни: признавањето на Македонска државност, социјална сигурност и безбедност (не можела банда од Кондово да се заканува на главен град), мултикултура, неврзаност и отвореност кон Западот за разлика од други комунистички земји, каде збутани к’о офци у тор позади Ѕидот, луѓето сонуваа некој југовиќ да им донесе мастики, хулахопки и фармерки! Дури и во однос на „колевката на демократијата“, Грција, каде воена хунта газеше студенти со тенкови, бевме каде-каде полиберални. Не само што не растевме со Ѕидови, туку со рок музика, Commodore 64 и антикомунистички филмови ко Рамбо и Џемс Бонд. Берлинскиот ѕид за нас и Вас, господо, беше шпанско село, Патагонија!

Берлин е еден од моите омилени градови, каде особен акцент ставив на истражувањето на Ѕидот. На 9.XI пишав поздравен мејл до моите тамошни пријатели, тие раснеле со Ѕидот, го гледале низ прозор и на станување и на легнување. Покрај Ѕидот поминувале на пат до училиште, покрај Ѕидот ги бркале првите девојки, и на крај, учествувале и во неговото уривање! Според нивни зборови, СФРЈ за нив тогаш била Дизниленд. А сега, оние кои тој Дизниленд го живееја, го плукаат и го ставаат во ист кош со „Штазиленд“. Каква перверзија на историските факти! Очекувајќи возвратни поздрави од Берлин, останав запрепастен од одговорот кој го добив:

„Нема што да славиме! Драго ни е што Ѕидот падна и ние лично учествувавме во неговото рушење, но не сме задоволни во кој правец тргнаа работите потоа. Нашите соништа не се остварија и немаме намера сеа да славиме на плоштад со мејнстрим партиите CDU, SDP итн..“

„Власт никому!“- Источноберлински анархопанкери демонстрираат против тоталитарната власт на ГДР на 4 ноември 1989, само пет дена пред Падот на Ѕидот. Истите денес протестираат и против капитализмот, ЕУ, глобализацијата, империјализмот и неонацизмот.

Опозицијата на ГДР во 1989 сплотуваше луѓе од различни „бои“: либерали, демохристијани, но и антивладини левичари, како анархисти, социјалисти, па и неопределени, на кои просто им било доста од режимските стеги. Не сите сонуваа за вулгарно конзумеристичко општество со Мекдоналди, тајкунски корпорации, не беа за распродажба на државнот имот, ниту за нивната земја да интервенира во Ирак. Не се надеваа дека Штази мачилиштата ќе бидат заменети со тајни затвори на ЦИА, а советските нуклеарки со ракетни штитови на НАТО. Тие и денес протестираат за разни социополитички прашања. Родителите на мој пријател од Полска биле вклучени во синдикатот Солидарност, во чии редови, освен католички демохристијани, имало и силно лево крило. Вели, Солидарност на  почетокот се залагал за работничка самоуправа во фабриките, а не за капитализам, во кој, истиот работник е повторно угнетуван. Тие не се бореле Солидарност да се претвори во она што е денес, обична досадна партија, која се тепа за фотељи во Европскиот парламент.

 
 
 
 
 
 
 
 

Демонстрации на левичарски радикали против Обединувањето на Германија, национализмот и капитализмот, одржани по повод 20 г. од Падот на Ѕидот, Берлин, 7.XI.2009 год.

Моите пријатели во Берлин, во своето незадоволство дури го отфрлаат и Обединувањето на Германија! Велат, сакавме слобода во својата земја, Источна Германија. Каква- таква, наша си беше. Во неа луѓе како- така живееле, учеле, твореле, ја граделе, под тоа знаме постигале спортски успеси. Вредностите „да се биде добар пионер и ударник“ нешто значеле, наспроти дрогата, проституцијата, неонацизмот и другите денешни социјални болести.

Статуа на Карл Маркс во Берлин, 2005 г. Некои сеуште положуваат цвеќиња на неa.

Велат, не го рушевме Ѕидот заради национални аспирации, ко што германските националисти ја тераат водата на своја воденица. Та поделбата беше казна за злосторствата на Рајхот. Иако не го бранат злотворот Милошевиќ, моите пријатели од Берлин се спротивставија на нападот врз СРЈ во 1999, оти беше прва повоена акција на Луфтвафе, поведена од осилениот национализам по Обединувањето. Звучи чудно за нас, но многумина не беа за обединување, паралели со „Обединета Македонија“ се неумесни. И Источната и Западната беа германски држави, националното прашање не било проблем. И Кипар не се обедини со Грција, Макариос се реши за независност и неврзаност, а не за Ένωσις. Слично беше со Романија и Молдавија. Обединувањето не донесе радост за сите, се разочараа дека на Запад пари не растат на дрво, се почувствуваа омаловажени од високомерните Западњаци и сега, доаѓа до бизарни резултати во анкетите, кои покажуваат дека секој осми германец бара враќање на Ѕидот?!

Авенија Карл Маркс во Берлин, 2005 (сеуште го носи тоа име)

Тоа биле други, поадаптибилни генерации, кои не кукале многу. Нивна филозофија била: „Комунизам е? Сега јас во тој комунизам ќе работам, ќе создадам семејство, ќе купам кола, сеа Лада- Лада де, ќе заработам за стан, двособен- двособен, и пак некако ќе проживеам среќно, а некој у USA и со милион долари и демократија, пак ќе се туфка“. Некој бил инжинер, лекар, учител, офицер, рудар, станувал сабајле и во огледало велел, јас сум „нешто“, а денес истиот е никој и ништо, технолошки вишак к’о космонаутот од филмот „Збогум Ленин“, кој во транзицијата спадна на таксиста.

Кога бев во Русија, разговарав со луѓе кои го фатиле периодот на СССР. Иако советскиот систем бил далеку поригиден од нашиот, пак не кукаат толку к’о нашиве, кои ни Ѕид јале, ни Ѕид мирисале. И тоа бев во Ростов на Дону, во традиционален козачки регион, каде заради „бела“ про- царска ориентација, илјадници пострадале во Граѓанската војна, декулакизацијата и декозакизацијата. Сретнав луѓе кои го посведочиле Чернобил или служеле во Авганистан. Таа советска интервенција, Западот, како и неврзаната СФРЈ, ја осуди, а сега тој истиот Запад е таму заради „борба против тероризмот“. И покрај се’, повеќето Руси се избалансирани во оценките за времето на комунизмот. Репресии имало, неспорно, но секој успех си е нивен, дал од времето на царевите или СССР, дал Кутузов или Гагарин, сеедно.

А кај нас секој ја плука СРМ, која всушност е неодвоив дел од нашиот идентитет. Тој, меѓудругото, е втемелен врз АСНОМ, Струшките вечери, Танец, „Мис Стон“, „Црно семе“, „Бушава азбука“, Леб и сол и сето друго создадено во тој комунизам (ах, да и на „Републиката во пламен“ на ’антикомунистот’ Љубиша Георгиевски). Не е втемелен на Каменот од Розета од пред 200 милиони години што никој нема појма ни што пишува на него.

Тука доаѓам до вториот повод за овој текст, изданието на „Еврозум“ на А1 од 10.XI. Борјан Јовановски го почитувам и со задоволство го следам (на ТВ, не по паркови). Патем, еднаш дадов ретро македонски спотови да се емитуваат на една скопска тв, при што бил пријатно изненаден што меѓу нив беше и неговата група Хаос ин Лаос. Но, во ова издание на „Еврозум“, тој отиде предалеку во некаков сензационализам и можеби грешам, но недоволно ја познава материјата со која земал да се бави, притоа давајќи си класичен автогол.

Беше емитуван прилог за punk субкултурата во ГДР. Нејзини припадници, некои и лично запознав, активно се бореа против авторитарната власт, како и нивните ’колеги’ на Запад, напр. во UK под Тачер и USA под Реган. Мислам дека Јовановски не сфаќа, дека тие анархо- панкери не сакаа да го заменат комунистичкиот тоталитаризам (една власт) со капитализмот (друга власт). Тие не се бореа за ЕУ и америчка демократија со Кока-кола, Најк, Мекдоналдс и риалити шоуа, туку за слобода, не во смисла на институционализирана демократија, но просто- слобода, утопистичка, живот по комуни, илити squats, а не за Кол или Шредер, уште помалку за Буш! Автоголот се случи некаде во последните минути на овој прилог, кога стариот панк бунтовник рече:

„Не бев задоволен што постоеше Ѕидот, се разбира, стварно е глупо да имаш Ѕид! Отсекогаш бев против него. Но ние не сакавме да станеме Западни Германци! Оваа земја (Источна Германија) си беше наша земја! Ни припаѓаше нам, на народот! А после дојде некој пун со пари и му ја продадоа... секој камен го продадоа! И ние си ги продадовме душите!“

 
 
 
 
 
 
 
 

Прилогот во „Еврозум“ на А1 ТВ, 10.XI.2009 (обратете внимание што ќе каже стариот панкер некаде по 4 минути и 40 секунди од клипот).

Со ова, стариот панкер им „расипа забава“ на оние кои сакаат неговиот бунт против Ѕидот да го инструментализираат како „борба за Евроатлански интеграции“. Емисијата „Еврозум“, токму тоа и го промовира, а со прилогот всушност ненамерно испромовира еден алтернативен концепт, кој со муабетите за ЕУ и Обединета Германија нема благе везе. Не сум некојси анархо-антиглобалист, не сум политички определен, ал’ факат типот ве зезна. 1:0.

Се направи и неумесна паралела меѓу настаните отаде Ѕидот и македонската сцена во 80-тите. Премлад сум да судам за тогашните околности, но македонската младеж имаше прилика да оди во Лондон, таму да работи по шанкови или студира, па да се врати назад со нови искуства, идеи, плочи или инструменти од "Toma & Co.". Ако некој од ГДР сакал да патува со сопругата, морал да вади излезни визи и да го остави детето како „заложник“, со кој гарантира дека ќе се врати, по што му се конфискувале сите плочи и списанија! А точно е дека СРМ беше „тамни вилает“ на планот на алт-културата во СФРЈ, групите како Мизар, Падот на Византија и Александар Македонски имаат големи заслуги што донесоа една нова енергија и ја узбуркаа таа жабокречина. Но каква врска имаа со Ѕидот? Јовановски можеше емисијата да ја стави на 8 септември.

Дали заостанатоста на музички план во СРМ се должеше на намерно „подјебавање“ од страна на некои „мрачни структури“ во Белград или проблемот, макар делумно, да го бараме кај нас? Или вечно ќе Ви биде крив Ѕидот, кој не го ни видовте? Како тоа СРМ можеше да создаде секакви институции, МАНУ, УКИМ, ДПМ, МЗТ, ФАС, Танец, Македонска книга, а и МПЦ беше возобновена во тој „атеистички“ комунизам, а не можело да се направи саглам label да издава македонски бендови, за да не мора да снимаат на српско- хрватски во Белград или Загреб? Се формира дискографија на РТС, но освен Валандово и Макфест, ништо саглам не издадоа, бар не до осамостојувањето, а Југотон и ПГП ги издаваа своите Азри и Дисциплини! И сега комунизмот е крив или нашата малограѓанштина? Можеби нашине продуценти и композитори заглавени во Опатија ’68 ставале сопки на скопските бендови? Дали урбаната свест во СРМ, која 5 века била „под турско“ можеше да се мери со онаа во „австро-унгарската“ Словенија? Лајбах не се појавија во Дебар, туку во Трбовље. А околу условувањата со јазикот, била ли тоа смислена „тивка асимилација“ или просто закон на пазарот? Па и Тоше пееше на српски.

Барам балансирани одговори, не к’о во емисијата, која одеше на сензационализам ѓоамити сме биле Јужна Србија! „ЕКСЛУЗИВНО! Македонецот не смеел да пее на македонски заради Белград! Не смеел да пишува на македонски! Не смеел да има секс ради Белград!“, а под тоа одат снимки од „Видео метроном“, напр. прилично шокантната „Стој“, која ја гледав на ТВС уште 87-88 и ја иам на VHS. Како тоа злобниот Белград дозволил нешто и да се шмугне у етер и тоа на државната ТВ? А и почитуваниот Чаповски збунува со противречни изјави. Еднаш рече, во СФРЈ и не било така лошо, „имавме среќно детство, ОК музика“, дури и за Тито беше благ, а епизодата со снимањето на српски ја опиша чисто као business proposal без никаква политичка заднина, кој Мизар решиле да го одбијат. Сега, истите тие настани беа опишани како: „Аха! Сакаа да не’ асимилираат!“ (тада- да- даам! Бетовен 5-та симфонија). Не знам што и како е, но дајте бидете објективни, а дека имало неправди, та кој сум јас копиљ да Ве негирам! Комунизмот беше сив, со воени вежби СВОЗ, теткици кои ти се дерат во самопослуга „Славија“ и прости милицајци, сепак, не бевме ГДР, каде „авангардно“ било во тајност да се игра „Монополи“!

Заклучокот на нараторката беше, „И ете, драги гледачи, тие страдаа, но дојде демократијата за која се бореа и сега нашите бендови уживаат, све мед и млеко“. Па баш тие рестриктивни времиња беа 100 пути поинспиративни. Мизар имаа култен статус, млади се крстеа во нив, а сега ги пуштаат безвезе во „Ексклузив“ одма после Мартин Вучиќ и Боки 13. Имавме „Бушава азбука“, а сега вулгарни детски песни за „јаки фраери во брзи коли“, па имавме „Квискотека“ со Млакар, господин чоек, загрепска школа, а сега појам за квиз е „Момент на вистината“. И во СФРЈ имаше кич, Лепа Брена и сл., ама тоа се слушаше по шоферски кафани на Ибарска магистрала, не во шемаџиските кафичи на Кеј. Некогаш скопската младина впиваше влијанија од Лондон, сега узор им е Житораѓе. Крах на вредностите! Не верувам да се боревте за ова. На поштен човек му доаѓа да извика „Вратете го комунизмот!“ :-)

И појавата на Милошевиќ, за кого се проговоре во интервјуто со Гошев, е токму производ на демократизацијата во доцните 80-ти, како и останатиот турбофолк. Немавме граѓански опозиционери како Хавел или реформатори к’о Дубчек, ова е Балкан, кога комунизмот почна да се ниша, на сцената стапи најпримитивната опција. Слобо го искористи револтот од кризата во СФРЈ, за да се претстави како „млад реформатор“ и да почне „Антибирократска револуција“, воедно и да ги исправи „неправдите нанесени на српскиот народ“ под Тито, кој нели, призна државност на Македонија, Црна Гора, БиХ и даде автономија на Косово и Војводина, сведувајќи ја Велика Србија на Београдски пашалук. „Србија је победник у рату, а губитник у миру“ велеше САНУ, а Слобо гледаше да ги врати овие земји под српска капа, дал преку инсталирање на нему подобни раководства во нив или преку укинувањето на автономијата дадена од Тито. Милошевиќ беше анти-титоистички настроен, да се појавел кога Тито бил жив, сигурно ќе бил уапсен како тежок српски националист, како и Туѓман во времето на МАСПОК и „Хрватското пролијеќе“. Меѓународната заедница не беше мутава, па затоа не ја призна СРЈ на Слобо како легален наследник на Титовата СФРЈ.

Кусо речено, сакајќи да го дотепа мртовецот, комунизмот, емисијава се испозаплетка во сопствените пајажини.

Ова е за енциклопедија :)

Ова е за енциклопедија :)

Одлично и темелно

како и секогаш. Симнувам капа.

blagodarnost

Dragi Vangel,ocigledno imame razlicni stavovi i mislinja vo odnos na temata za st veruvam vo nekoja prilika bi mozele na dolgo i siroko da dikutirame.Ona sakam tuka da go kazam e deka sum blagodaren za edna vakva konsturkivna reakcija i kometar za ona sto go rabotam.

Јас Иванов не би го ставил ни

Јас Иванов не би го ставил ни за портир, не па за прецедател. А од Берлински Ѕид ја знам само Ти си Црна Дама :)

Иначе у право си што си

Иначе у право си што си кукаш, сите кукаат по својата златна епоха (освен реформираните комунисти). И клинциве што се уштекани на фејсбук по цел ден, за некоја деценија ке кукаат како биле олдскул и сега нивните деца-амеби не се мучат ни маус да кликнат за да прцнат нешо.
 Нана ми и понекоја тетка кукаа по Кралевска Југославија, кога уште се знаело кој е Господин а кој момок, каде му е местото на хекланото миље, дека книгите не се само за полнење полици и кои колачи се служат со чај кој се пие од фини порцулански филџани и служи од чајник, а не од оние гадните метални направии. Елем, остао је само златни сат са ланцем :)

Јас за разлика од Vrgood

Јас за разлика од Vrgood никаде во текстот не видов кукање и плачење по некое минато време? Вангел само  дава објективна анализа и отпор кон оние кои ги искривуваат фактите во служба на потребите на моменталниот популизам. И успешен е во тоа. Браво!

ЦЦЦ, одма со кука и мотика од

ЦЦЦ, одма со кука и мотика од закрила на анонимус хил.
Не мислев патетично кукање, мислев носталгично ламентирање, по ствари као Алан Форд, комодоре, самолепливи сличици па дури и нинџите.  Сигурно е дека имало и многу срања, но секогаш некако имаме тенденција да си романтизираме.
А да не е добро немаше да читам нешто волку долго :)

Ц Ц Ц  а не ти паѓа напамет

Ц Ц Ц  а не ти паѓа напамет дека можеби ете, само не сум те разбрал и дека тоа нема врска со „кука и мотика“ од сенка на анонимус? Или толку сме навикнати на тоа, па веднаш скокаме. Се  извинувам ако е така, не беше со таква мисла мојот коментар.
Столе (да не сум анонимен, нели)

Таков е балканскиот инстинкт,

Таков е балканскиот инстинкт, прво скокни и фаќај се за гуша, после побратими се у кафана.
Еве мир, мир, Стојане. :) 

Sekoja cest!  Me voodusevi

Sekoja cest!  Me voodusevi analizata. 
 

Izjavata na stariot panker

Izjavata na stariot panker pri krajot na prilogot ne se nasla tamu slucajno, poradi naseto neznaenje ili nedostatok na vizija za toa kakov treba da e konceptot na emisijata. Ako namertie na redakciajta na Evrozum bile takvi kakvi sto ti velis deka se, bezmalku, kako "luge vo sluzba na eu propagandata" , ne ke sme mu dale na stariot nostalgicen panker da ja popluka demokratijava. 

Prvo se nadevam deka zad

Prvo se nadevam deka zad komentarot navistina stojat luge od emisijata, koi gi pozdravuvam.

“luge vo sluzba na eu propagandata”. Ako e ova upotrebeno kako stilska figura, okej, ama vo tekstot etiketiracka retorika od takov tip nema. Avtorot samiot kazuva deka ne e politicki opredelen i e poprilicno izbalansiran.

Toj samo dobronamerno saka da ukaze na nekoi raboti za koi smeta deka ne gi poznavate ili deka pogresno gi interpretirate. Avtogolot se odnesuva na toa stoemisijata na fb vi e definirana kako “Dedicated to Macedonian integration in EU” zatoa i se vika “Evrozum”, a onoj matori panker koj go pustivte ne se borel protiv totalitarizmot zaradi nekakvi Evroatlanski integracii.

Btw na edna od kukite vo prilogot ima i anti-NATO zname (na 2:24), cudno nikoj ne primeti.

Nie sme nerazviena zemja sonuvame konecno da imame asolna free market ekonomija, da vlezeme vo EU, ama vo zemji so porazviena politicka svest kako Germanija postoi i “tret pat”, “cetvrt pat” i tn. Sea toa e utopija, no ipak lugeto demonstriraat, Germanija ima strasno razviena levicarska radikalna subkultura anarhisti, antiglobalisti, antifa, ekolozi, ne kao kaj nas samo sds i dpmne i tolku. Tuka edvaj student da nateras da se buni.

Kako sto prilogot kazuva, stariot panker sega vo EU nemoze da najde rabota, pa kako i mnogu negovi prijateli ke se seli za Kanada kaj sto ke cisti wc-a. Na zemjata za cija sloboda se borel i e napraven tipicen nacionalisticki Anschluss od strana na Zapadna Germanija, ne znam dali uopste imalo referendum za toa, a negoviot grad go  kupil nekoj bilmezmen i sega ke gradi KATNI GARAZI.

    Во МК нема само што нема

 

 
Во МК нема само што нема трета-четврта опција, нема ни окненце подалеку од размислата вкотвена во стереотипите како на пример „ќе оди во канада да чисти вц-а“. Јако, нема што.

ја мислам дека коментаторот

ја мислам дека коментаторот горе го употребил тоа со „чистењето вецеа“ повеќе фигуративно за да објасни дека со падот на ѕидот не завршија сите проблеми за источногерманците но се јавија и нови, како например невработеноста, економските разлики помеѓу западна и источна германија и др. погледнете го видеото од емисијата еврозум погоре. човекот се борел против ѕидот, а сега е никој и ништо во таа обединета германија во еу. нормално дека не треба да се потсмеваме на луѓе кои околностите ги натерале среќата да си ја побараат на друго место. многу од нас ја имаат таа судбина, а и самиот автор на текстот кажува дека има печалбарска жица.

Слични содржини

Свет / Теорија / Историја
Свет / Теорија / Историја
Свет / Теорија
Општество / Свет / Став / Теорија

ОкоБоли главаВицФото