Velvet Underground: авантура низ лавиринтите на една генијална плоча

15.12.2015 13:06
Velvet Underground: авантура низ лавиринтите на една генијална плоча

Последниот албум на Velvet Underground со евергрините Sweet Jane и Rock’n’Roll е една чудесна авантура.

Новото издание на албумот Loaded по повод неговата 45-годишнина е потврда за неговиот квалитет во корист на оние кои отсекогаш го сакале токму овој албум на Velvet Underground.

Американскиот рок бенд Velvet Underground од 1970-тите години е еден од оние чудни и нејасни и во суштина никогаш докрај разјаснети случаи во историјата на рокенролот. Стандардната музичка историја тврди дека четвртиот студиски албум на Velvet Underground е и нивниот последен албум, но денес веќе не сме сигурни дали ни дали станува збор за четвртиот, ниту за последниот албум на овој бенд. Познато е дека во 1985 година на винил плоча првпат е објавен VU – т.к.н. голем изгубен албум кој бендот го снимил во 1969 година за MGM Records, кој, иако денес се води како компилација, ги има сите особини на еден одличен студиски албум. Во дискографска смисла, Loaded не е последниот албум на бендот, бидејќи Velvet Underground, без Лу Рид, во 1972 година го снимиле и петтиот албум Squeeze. Бесмислено е да се расправа за тоа кои се тие Velvet Underground без Лу Рид, но каталошки Squeeze е заведен како албум на Velvet Underground, па исто толку бесмислено и смешно е да се игнорира тој факт. Покрај тоа, Squeeze во суштина е солиден самостоен албум на Даг Јул, а неговата неодговорна одлука својата плоча да ја потпише како албум на Velvet Underground, засекогаш му ја уништила музичката кариера.

Даг Јул, Лу Рид, Стерлинг Морисон и Морин (Мо) Такер позираат за заеднички портрет во 1970 година

Епитаф

Лу Рид никогаш не се занимавал со случајот Squeeze, но повремено се прашувал дали Loaded навистина е албум на Velvet Underground. За Џон Кејл во 1970 година, Velvet Underground веќе биле минато, поради бременоста од снимања почнала да изостанува и Мо Такер, па наместо неа на плочата како тапанари се појавуваат помладиот брат, Даг Јул Били и студискиот музичар, Томи Кастанеро. Дури четири песни од LoadedWho Loves The Sun, New Age, Lonesome Cowboy Bill и Oh! Sweet Nuthin’ - не ги отпеал Лу Рид, туку тоа одлично го направил Даг Јул, кој на оваа плоча се изнасвирел (бас, клавијатури и мноштво минуциозни гитарски сола). Кога албумот бил објавен, а тоа се случило на 22 септември 1970 гоодина, Loaded веќе бил епитаф, односно, мртвороденче. На 23 август, Лу Рид дефинитивно ја напуштил групата, што според многумина било поради сплет на несреќни околности. А токму Loaded можел да биде нов почеток на бендот: имале одличен договор со Atlantic Records. Velvet Underground му се допаѓале и на самиот директор Ахмет Ертгун, кој од Рид барал само на новата плоча да избегнува отворени алузии на секс и наркотици и едноставно да сними албум со хитови, а Лу Рид токму тоа и го направил. Тој снимил плоча со совршен есенцијален рок, есенцијален во секоја насока во која тргнал – 10 песни, 40 минути музика, два безвременски евергрина (Sweet Jane и Rock and Roll), и стотина нови имагинативни идеи.

Мо Такер настапува во Хилверсум, Холандија

Битлсовски манири

Ете како една конвенционална дискографска нарачка довела до ерупција на неспоредлив талент - Velvet Underground свират лежерно, некако природно елегантно, а Лу Рид се покажа како сестран, условно кажано, традиционалистички рок автор кој магионичарски си поигрува со битлсовските манири (Who Love The Sun), рокабили стилот (Cool it Down), ду-воп (I Found a Reason), кантри-рок (Lonsome Cowboy Bill) или гаражен рок и дисторзија (Head Held High)...Целиот материјал плете фини нишки на една сончева психоделија, чиста меланхолија или ноар романтика. Што и да направиле Velvet Underground на Loaded, тој албум беше магично, нестварно, оригинално поместување на границите, прилично исполиран, но инспиративен и иновативен. Новите „проветрени“ Velvet Underground донесоа безброј ситни нијанси и оставија уште една светлосна трага во иднината на рокот.

Албумот се снимал цели пет месеци и одамна се знаело дека вклучените песни на оригиналното издание се само дел од снимениот материјал. На новото шесткратно издание, Loaded на првиот диск е сосема смислено продолжен од 10 на 14 песни: песните I’m Sticking With You, Ocean, I love You, Ride Into The Sun – „природно“ му припаѓаат на овој корпус и денес можеме да тврдиме дека тоа било конечното издание на албумот. Но, и претходно се размислувало за проширување или дополнително уредување на плочата. На петтиот диск бокс сет Peel Slowly and See (1955), на Loaded му се додадени дури осум снимки – вклучувајќи две снимки во живо со славното Live at Max’s Kansas City. Некои од песните снимени на таа сесија дури подоцна ќе станат славни. Песната Satellite of Love, својата конечна верзија ќе ја добие на самостојниот албум на Лу Рид, Transformer (1972), a Sad Song и Oh Gin (односно Oh Jim) на албумот Berlin (1973). Од придружната белешка на Peel Slowly and See дознаваме дека и за песната Ocean соработувал Џон Кејл! А песната I’m Sticking With You ја отпеала Мо Такер. Значи, Velvet Underground сепак се појавиле во комплетен состав!


Лу Рид, Еди Сеџвик, Џон Cale, Морин Такер, Стерлинг Морисон, Џералд

Шест тома музика

На второто реиздание во 1997 година, Fully Loaded, Rhino Records додале еден интересен микс на целата плоча. Но, тоа бил само првиот чекор кон ова фантастично издание кое нуди конечен, нецензуриран, но уреден увид во целиот случај: на едниот диск додаден е славниот концертен албум Live at Max’s Kansass City, на другиот е додаден досега потполно непознатиот Live at Second Fret, Philadelphia. Најинтересен е, секако, третиот диск - Demos, Early Versions and Alternate Versions, кој е комбинација од сјајни различни, забавени или забрзани, вака или онака аранжирани верзии, важни и драгоцени.

Loaded 45th Anniversary Reissue е повик на ескапистичка музичка авантура низ лавиринтите на една генијална плоча. На многумина Loaded отсекогаш им бил најдраг албум од Velvet Underground, и сега сите заедно – и старите и новопечените фанови – можат конечно да се опуштат и бесконечно да ѝ се препуштат на оваа прекрасна опсесија.

Velvet Underground и Нико, 1966

Извор: Globus