Достоинството и Македонецот

04.01.2011 14:31
Достоинството и Македонецот

Идејата за човековите права денес во Македонија живее во вакуум. Изолирана е од барањето за практично дејствување и општествена одговорност. Оваа идеја упорно се претвора во аполитична и поради тоа силите кои треба да изгледаат витални: слободата, правдата, еднаквоста и солидарноста се случува преку ноќ да пропаѓаат под притисокот на корпоративната држава и фанатизираните и затапени маси.

Македонецот денес го разбира своето достоинство „како поле“ за судир со светот надвор, но во целост одвоено од човековите права и владеењето на правото дома. До која концепција на ЧОВЕЧКО доспеал македонскиот граѓанин денес?

За него човековите права полека стануваат нешто туѓо, неповрзано со неговото достоинство. Нешто што е наметнато однадвор (од ЕУ) кон него, нешто што е наменето за малцинствата, за другите, за предавниците, и сл.

Ваквото поништување на врската помеѓу сопственото достоинство и сопствените права само покажува колку Македонецот го нема разбрано значењето на своето тело (Џорџо Агамбен) и на достоинството кое треба да го смести во центарот на легитимноста и сувереноста на државата. Имам впечаток дека Македонецот денес своето достоинство не го сместува во тој центар и не разбира дека човековите права се тука за да го заштитат тоа негово достоинство. Достоинството на Македонците не може да се бара кон надвор (Грци, Бугари, ЕУ, НАТО, Казахстан, Зимбабве, Сирија) а да се голтаат елементарни кршења на човековите права дома (повреда на слобода на говор - упад во А1, нарушување на право на приватност - прислушкување, нарушување на сигурност на личноста - одредување притвор, состојбата во затворите итн.) Човековите права кај нас се чувствуваат како нешто што не е изворно „наше“, туку доаѓа однадвор, од непријателите. Човековите права за нас не се алатка со која го обликуваме нашето достоинство, туку нешто што може да го загрози нашиот идентитет. Затоа во говорот на нашето политичко водство практично се раздвојува борбата за „достоинството на Македонецот“ од борбата за неговите индивидуални човекови слободи и права. Тоа е неподнослива, шизофрена подвоеност. Излегува дека Македонецот во име на своето колективно достоинство се откажува од своето индивидуално достоинство?!

Причината за ова е сегашното отсуството на елементарно разбирање на ЧОВЕКОТ како темел на легитимноста и сувереноста на државата. Нашата власт никако не може да разбере и да прифати дека во темелот на модерната држава е човекот и неговиот „гол живот“, едноставно раѓањето како такво и човекот кому во историскиот премин од поданик кон државјанин неповратно му е доделен принципот на сувереност.

Човекот/граѓанин (и неговото голо тело, според Агамбен) модерната демократија го става во средиштето на државата и со тоа го штити неговото достоинство. Иако достоинството не е оригинално правнички термин, на овој начин тој се вообличува во правните традиции и се толкува како стојалиште на позитивното право. Се врши „политизација на голиот живот“ на граѓанинот. Во таа смисла култот на владеење на правото и човековите права се пресликуваат во институциите кои, пак, низ себе ги рефлектираат слободата, правдата, еднаквоста и солидарноста. Се формира она што А. Маргалит го нарекува ПРИСТОЈНО ОПШТЕСТВО или општество чии инстутуции не ги понижуваат луѓето.

Кај нас, спротивно на ова, институциите го голтаат и компромитираат граѓанскиот интегритет (зачлени се во партија и ќе добиеш работа, потпиши петиција против некого за да задржиш работа, себе-цензурирај се, зачлени се во квази невладина организација и сл.). Социјалниот ред се создава по цена на нашиот морален интегритет. Неводењето сметка за тоа е израз на немање основни обзири за нас како луѓе. М. Вебер никогаш не би можел да ја претпостави нашата монструозна комбинација на „феудална бирократија“. Државата не ги развива и вреднува принципите на граѓанска солидарност.

Крајната нечувствителност кон сиромаштијата и невработеноста исто така понижува. Работата и заработувачката на луѓето им дава автономија која го чува нивното достоинство. Општеството што не ја промовира вредноста на човековата автономија нè понижува. Конечно, важен е начинот на кој општеството ги спроведува своите казнени политики. Пристојното општество казнува без да понижува и се грижи за достоинството на своите затвореници и за тоа што се случува во затворите.

Извештајот на ЕУ го посочува токму овој однос на институциите. И ние сме револтирани? Можеби на ЕУ не и’ должиме ништо, но си должиме себе си. Сега стоиме тука и дробиме за злонамерноста на светот надвор, а можеме да покажеме малку повеќе самопочитување. Слобода или смрт – тоа се нашите празнични лудории, зашто ние во никој случај не се бунтуваме во обичните денови. Протестирањето е еден од начините да ја искажеме самопочитта. Слободите не се бранат само со аргументација. Тие се бранат со борба.

Колку повеќе крвари нашето достоинство дома, толку пожестоко го бараме надвор. Живееме според личната беда на оние кои владеат без лично достоинство; поради кусокот достоинство на нашата власт ние светот го прогласуваме за гаден непријател. Стануваме имуни на сите омаловажувања кои ни ги приредуваат политичките „непријатели“ од Брисел до Зимбабве.

Полека Македонија станува земја на луѓе со ваква ропска самодоверба и со никакво себепочитување. Нашите институции и авторитети на моќ го хранат ваквиот ментален став. Внимавајќи да не ве злоупотреби некој, на крај се злоупотребувате себе си. Се заборавате себе си и ги заборавате потребите на вашето достоинство.


Авторката е м-р асистент на Правниот факултет „Јустинијан Први“ - Скопје

Слики: Ендрју Сендор

She has participated in the

She has participated in the writing Chapter II (Basic characteristics and classification of human rights; the part concerning the universalism of human rights and the cultural relativism) In: International Law of Human Rights (study – book, monography) Lj.D. Frckoski, second edition, Magor, Skopje, 2005.

Уште еден провиден текст, демек стручен, насочен во одбрана на криминалот, но најмногу насочен во правец на манипулирање и дигање на рејтингот на бандата на својот ментор, Фрчко. Ветер и магла што би се рекло!

Фрчко во денешен дневник пишува:
„Не можам да разберам со каква дрскост министерот за правда предлага уставни измени за укинување на уставното право на македонските државјани да не им бидат испорачувани на странски држави (и во случај на сомнеж дека сториле кривични дела таму)? Така лесно и незасновано се предлага укинување на со устав гарантирано човеково право и зошто? Затоа што се „очекувало да се склучат билатерални договори со странски држави и да се добиеле неколкуте осомничени лица кои се криеле таму“??? Каков идиотизам е ова?“

Има ли поголем идиот од (Вашиот)Фрчковски во оваа земја, земја на криминалци, и заштитници на криминалот маскирани под маската за човековите права! Само на Фрчко и на бандата на Фрчко им пречи апсењето на Велија и неговата банда, екстрадицијата на криминалците што избегаа од државава (Димов, Даравела, сега најнов Хеди Рамковски..). И вие под маската на човекови права ќе монтирате дека е тоа упад во А1, дека се кршел уставот, дека има притисок врз судот, спектакуларни апсења и друго.

Наместо да се обедините сите и сложно да ги смените криминалците(Заев, Бранко, Бучко...) кои ја водат опозицијата во пропаст, вие се издигате во нивна одбрана. Дали мислите дека народот е глуп како што мисли Фрле или па мислите во стилот „кој го е.. народот“ во стилот на Бранко?!

Citat: Македонецот денес го

Citat:

Македонецот денес го разбира своето достоинство „како поле“ за судир со светот надвор, но во целост одвоено од човековите права и владеењето на правото дома. До која концепција на ЧОВЕЧКО доспеал македонскиот граѓанин денес?

За него човековите права полека стануваат нешто туѓо, неповрзано со неговото достоинство. Нешто што е наметнато однадвор (од ЕУ) кон него, нешто што е наменето за малцинствата, за другите, за предавниците, и сл.

Ваквото поништување на врската помеѓу сопственото достоинство и сопствените права само покажува колку Македонецот го нема разбрано значењето на своето тело (Џорџо Агамбен) и на достоинството кое треба да го смести во центарот на легитимноста и сувереноста на државата. Имам впечаток дека Македонецот денес своето достоинство не го сместува во тој центар и не разбира дека човековите права се тука за да го заштитат тоа негово достоинство.

----

Koe razbiranje na Makedonecot, kakvo poznavanje, pa uste i argumentirano i potkrepeno so dokazi... Ma vistinsko naucno istrazuvanje.

Uste da go znaevme imeto i prezimeto na toj Makedonec sega, koga se` naucivme za nego.

Прости, Елена, за дочекот на

Прости, Елена, за дочекот на стандардните пациенти на Окно, делегирани од центарот за комуникации. Кога се нервираат што не разбираат (јебига, толкави се капацитетите на центарот што го води Димовски) изродбенициве знаат да бидат посебно опаки. Залагањето за пристојно општество, за почитување на човечкото достоинство&интегритет изродбениците го сметаат за пцуење мајка и напад (многу веројатно финансиран од Грците, ЕУ и Џорџ Сорос) на национална основа. Смрадот на трлото и диктатурата на неписмениот пастир, притоа, се сметаат за прва одбранбена линија на нацијата (пардон, фамилијата). Така што, Елена, добредојде на фронтот! Такви правила владеат овде! На клоци се начекуваат борците за човекови права и за подобра и послободна Македонија! Што воопшто не не’ спречува, се разбира, да се бориме против платениците на фамилијата. Напротив! И фала ти, Елена, што како докажан „фрчковист“, соросоид, окнаш, еурофил (со еден збор: предавник на националниот смрад) се придружуваш во борбата против парохијализмот и патријархализмот (и смрадот).

Се извинувам, Соња, кога

Се извинувам, Соња, кога велите Даравела мислите на Драган Даравелски, шефот на царината во времето кога министер за финансии беше Никола Груевски?!
Еве што (од нејасни причини сменетиот доскорашен директор на агенцијата за спречување перење пари) Ване Цветанов вели за некогашниот министер за финансии („Фокус, 31.12.10.):
„Ако сака да плука по лошата приватизација, како што кукавички знае да обвинува, Груевски прво мора да одговори, што направи тој како министер за финансии кога под него беа УЈП и царината, институции преку кои уште тогаш можеше да исправи одредени неправди. Но, сега се фали против пресудата против тогашниот шеф на царината. Дали Груевски заборава дека тој му беше директно претпоставен на Драган Даравелски?! Значи, или немал поим од работата или бил вмешан во криминалот!“

Истиот Ване Цветанов што

Истиот Ване Цветанов што замижа пред криминалот од МПМ...

Uporno ne razbiram zasto mora

Uporno ne razbiram zasto mora da ima vakvi komentari pod sekoj eden tekst. Izgleda ne gi citaat vo celost, ili pa gi isprevrtuvaat za da dokazat nekoja poenta so koja se opsednati. Nesto e trulo vo drzavata Makedonija i toa e fakt. Site se fatile za dvete partii kako da nema zivot nadvor od niv. Grozno...
Bravo devojko, odlicen tekst.

Може и така, нема проблем.

Може и така, нема проблем. Иако сметав дека ова не е ни место ни време за тоа, плус не сакав да ги замарам читателите, нема проблем.

Ај ќе пишувам реферати.

Па после неколку реда губиш

Па после неколку реда губиш секаков апетит за читање. Еден од начините да го заштитам своето достоинство е да не трошам време на секакви елаборати од какви-годе квази-учители и псевдо-мислители. Дајте простор на некој кој има што да каже... не се потрошија. Со среќа!

Авторката е асистентка на

Авторката е асистентка на Љубомир Д. Фрчковски, тоа сте заборавиле да го ставите долу. А што се однесува до борбата односно наводната пасивност на која во еден дел од текстот повикува госпоѓица Михајлова, да се потсетиме дека на истата и одржа лекција еден незадоволен студент пред некоја година.

 odlichen tekst.

 odlichen tekst. pretpostavuvam deka ovie kenjatori od gornite komentari stvarno nemaat druga rabota u zivotot ili stvarno se plateni kao shto vikaat nekoi drugi. borbata za promena na mentalniot sklop na makedonecot e dosta zaebana rabota. ke bide mnogu dolga i se nadevam deka istorijata ke ne chasti dovolno vreme za da stigneme da ja zavrshime. ajde elena samo ti pishuvaj.

 Mirko Popov

 p.s. gospodinot Frchkovski,

 p.s.
gospodinot Frchkovski, istoriski zemeno e eden od 10 najrelevantni makedonci vo poslednive 20 godini (ustav, ramkoven dogovor mislam itd...) a momcive koi kenjaat za nego nemaat duri ni ime ni prezime. Nikako ne uspevam da im go prochitam, a i da uspeam pak nema da znam koi se. Tezok e zivotot na anonimnite nikoi.

 Mirko Popov

...На анонимните

...На анонимните ниткови.
Прав си, Мирко. Те поддржувам. Те слушам и на радио, у петок.
Поддршка и за Елена, се разбира. И да продужи да пишуе на Окно. Ко фрчковоид - тука припаѓа:)

Како прво, Фрчковски не е

Како прво, Фрчковски не е господин, што самиот го докажа на паркингот. А релевантен може да биде само во бившата османлиска провинција Грција.

Како второ, бидејќи немам многу време да навлегувам, само ќе кажам дека времето на лажниот елитизам помина.

Како трето, многу јанѕа ме јаде дека ако опозицијата беше на власт, на авторката на памет не ќе и паднеше да го напише текстов. Не знам зошто, таков впечаток имам.

Do koga obidite za

Do koga obidite za prezentiranje na realnosta ke bidat sabotirani i osporuvani od sitni i beznacajni partiski marionetki so iskriveni moralni vrednosti.
Do koga vistinata ke mora da izbira strana ?!!!
Ako kritikata doaga za edna sostojba vo opshtestvoto, toa ne znaci deka, po default, momentalnata vlada ili partija e glavniot krivec za toa. Mentalniot sklop i moralnite vrednosti na lugeto vo opshtestvoto se gradat dolgo i se rezultat na mn kompleksi pricini.
Ako posle edna vakva prezentacija na necij stav ili pogled na odreden aspekt od opshtestvoto nekoj chustvuva potreba deka treba da brani nekoja strana, toa samo poveke vodi kon somnez deka vsushnost onoj sto se brani e poveke vinoven za toa.
Ne e se crno ili belo (ili pak ne treba se da bide plavo ili portokalovo).
Imajki prilika da ziveam vo edno opstestvo kade individualnite prava i slobodi na lugeto se na najvisokoto mozno nivo, mozam mn jasno da go vidam dolgiot pat koj ne ceka. Smo mn bitno e site da ja sogledame celta i da trgneme zaedno !!!

Pozdrav od Stokholm i podrska do avtorot

Do Stockholm: Pa avtorkata

Do Stockholm: Pa avtorkata sama se oboi (dosta suptilno, a mozebi i potsvesno) na cija violina sviri.

Proglasuvanjeto za finansiskata kontrola vo A1 za "upad", Kazahstan (bladanjata na opozicijata deka Gruevski e Nursultan Nazarbaev), Zimbabve&Sirija (sredbata so Mugabe), kako i suptilnoto nametnuvanje na tezata deka vladata ja oddalecuva zemjata od NATO&EU (bidejki se zboruva za Makedonija DENES), sto implicira deka metodot ako nejziniot profesor bi se vratil na vlast, bi ja priblizil.

Mozebi te razmazile Svegjankite pa si zaboravil da citas megju redovi. :)

Авторката на текстот, според

Авторката на текстот, според мене, е исклучително интелигентна и образована личност, па критиките на нејзина сметка се неоправдани - иако меѓу Авторот и Делото мора да има целосен идентитет, па од одличен автор треба (и мора) да излезе одлично дело. Во случајов не е баш така, и ако може мојата маленкост накратко (добронамерно) да каже и зошто :).
Јас во основа се сложувам со текстот (ставот), но некои работи ја расипуваат сликата.
Прво, мислам дека масите не се фанатизирани, ниту затапени, туку очајни, резигнирани, дезориентирани, изморени... Од сите причини за тоа, најголемиот дел се од 90-тите години. А освен тоа, што е тоа 'маса'? Да не е можеби збир од 'провинцијалци', 'сељачишта', наспроти 'елитата' и 'интелектуалците'? Од каде знаеме кој се’ влегува во неа, и кој ни’ дава за право тоа да го соопштуваме а приори? Мене лично ми е о.к. кога сум "маса" во театар, на улица, во кладилница...
Исто така, воопшто не излегува дека "Македонецот во име на своето колективно достоинство се откажува од своето индивидуално достоинство?!", барем јас не мислам така. Впрочем, како се искажува "колективното достоинство"? За него можеме да имаме само приближна ориентациона претстава, никако некоја зададена и конечна, бидејќи како такво е немерлива категорија, за разлика од личното. Што би рекол "воспитувачот" на Ниче, "народите и нациите се апстрактни категории, реално постојат само индивидуите."(Шопенхауер)
И на крај, од каде знаеме ние кој е всушност Македонецот и со какви квалитети располага? Кој ни дава за право преку паушални оценки да генерализираме и етикетираме цел народ? Дали Германецот е виновен за 55 милиони жртви во Втората Светска Војна? Таквиот тон кога не е арогантен, звучи омаловажувачки, бидејќи не е вистина. И кога мислиме (и знаеме) дека никој не е како што треба, одеднаш ќе се појави вистински Македонец, "во кого нема лукавство". А има(ло) такви Македонци, повеќе отколку што мислиме.
Сево ова е добронамерно критички, затоа "звучи строго" :).
Поздрав. 

Слични содржини

ОкоБоли главаВицФото