Кусо интервју со Фредерик Бегбеде

13.07.2010 13:26
Фредерик Бегбеде

Појавата на овој денди, и пристојноста со која му се обраќа на соговорникот, се во спротивност со ексцесите по кои овој француски писател е познат низ светот. Не случајно Фредерик Бегбеде ја нарече својата интернет страница С.Н.О.Б.

Иако во своите романи ја критикува средината која најдобро ја познава, светот на рекламите во кој работел и светот на бизнисот и модата во кој израснал, како и општеството во поширока смисла кое во амнезијата ја гледа кулминацијата на слободата, Бегбеде не се откажува од монденскиот живот во кој, меѓу другото, најчесто и наоѓа инспирација за своите книги.

Авторот на светски продаваната книга „99 франци“ (кај нас преведена како „299“) редовно се наоѓа на страниците на таблоидите, за кои понекогаш пишува книжевни статии во кои ги цитира руските класици. Уште еден знак на неговата неконвенционалност – Бегбеде пишува како за највлијателните книжевни списанија така и за монденските ревии и таблоиди. И што и да нашише редовно се чита и коментира.
 
Француската критика често е немилосрдна кон него, нарекувајќи го полуписател, полу-монден и лажен наркоман, и предвидувајќи му краток престој во книжевното соѕвездие. Но наградата „Ренодо“ што ја освои минатата есен за својата последна книга „Француски роман“ го поби тоа тврдење. Романот има прустовска инспирација и е најличен од сите досегашни негови романи. Во него тој им се навраќа на детството и младоста со трогателна непосредност и разорен хумор кој е карактеристичен за неговиот стил. Идејата ја добил додека се наоѓал во притвор, плашејќи се и гадејќи се од затворските услови во кои се нашол откако бил уапсен со уште еден француски писател како шмркаат кокаин од хаубата на автомобилот.
 
Разликата меѓу Бегбеде и некој друг викенд конзумент на опијати е во тоа што првиот своето неславно искуство го преточи во роман кој го освои жирито на една од најпрестижните француски награди.
 
Дали престојот во затвор стимулативно делува на писателот?
 
Да, многу. Би ги советувал писателите кои немаат инспирација да направат некаков престап за да бидат уапсени. Штом еднаш се најдете во затвор нема многу што да се прави освен да се пишува. Листата на писатели кои ја примениле оваа метода е многу долга.
 
„Француски роман“ е првиот роман во кој целосно се разоткривате...
 
На почетокот на кариерата романот ми служеше како засолниште. Романот служи за маскирање и измислување. Но понекогаш доаѓа мигот кога авторот добива желба да се исповеда, како што некогаш се признавале гревовите во црква. Наместо кај свештеник, јас се определив за издавач. Првпат зборувам за тоа кој, всушност, сум јас – едно дете на плажа во портокалов костим за капење. Многу помалку секси отколку во претходните романи. Се извинувам поради тоа.
 
Се зборува за изгубеното влијание на францускиот роман. Вие сте еден од ретките француски писатели чијашто слава ги премина границите на земјата од која потекнувате...
 
Јас претставувам вистински пример за пропаѓањето на францускиот роман! Ако го споредите Марсел Пруст со мене веднаш ќе ви стане јасно. Му се восхитувам бидејќи не сум му дораснат.
 
Како и Пруст, пишувате во прво лице и се занимавате со темата детство, семејство, чувства...
 
Зад тоа стои замислата зборувајќи за себе, односно за една личност – бидејќи тој не зборува нужно за себе – да можеме да допреме до сите.
 
Го преминавте патот од срамежливо и несигурно момче кого не го забележуваат девојките до книжевник кому му се восхитуваат жените од целиот свет. Како е да се биде во кожата на една ѕвезда?
 
Тоа е исклучителна одмазда. Ги советувам младите кои немаат успех кај девојките да пишуваат книги. Тоа е одличен начин подоцна да се одмаздите – да пишувате книги за да заведувате. Писателот во Франција претставува една од професиите кои најмногу им се допаѓаат на жените, покрај претседателот на Републиката.
 
 
Ја продолжувате долгата традиција на француските писатели кои кокетирале со вештачките раеви, од Бодлер, преку Кокто и Саган...
 
Тоа не ми пречи. Уште во античко време се свртувале кон вештачките раеви. Добредојдено е сето она што може да ја задуши срамежливоста кога станува збор за пишувањето. Само, инспирацијата е подобра со чаша вино; дрогата не е корисна за пишување.
 
Ве споредуваат со Франсоаз Саган. Дали ви е бликска оваа писателка?
 
Да, ја обожавам. Своевремено ја запознав. Би сакал да ја имам нејзината генијалност. Саган ја сакаше ноќта, како и јас. Ноќта е одлична тема; наоѓам дека ноќното осветлување е поубаво во романите. Заедничко ни е и тоа што зборуваме за истото социјално милје, за средната класа. Она што во суштина сакаме да го кажеме е тоа дека парите не носат среќа.
 
Најмногу писатели доаѓаат од тоа милје, од средната класа...
 
Порано пишуваа само оние од средната класа, бидејќи другите немале време, морале да работат. Денес ситуацијата е сменета, писателите доаѓаат од сите социјални слоеви, но оние кои најмногу ја критикуваат средната класа потекнуваат токму од неа.
 
Досадата е составен дел од процесот на пишување?
 
Важно е да прифатите да се досадувате додека пишувате, но би требало да избегнете да го досадувате вашиот читател.
 
Извор: Политика

Преведувачите уште во прва

Преведувачите уште во прва реченица го засмејуваат читателот. „Овој денди“... денди еј! :)))) 

i dosada... ke da e zdodevno

i dosada... ke da e zdodevno

Кусо интервју со Фредерик Бегбеде

За оние,  или за таквите, кои сакаат да го визуелизираат овој „Ворхол-воловски“ анархо-денди, и да го победат „духот над материјата“ (зарем не?), ќе можат на следниов линк:
http://www.youtube.com/watch?v=HDCQex3w5rY&feature=related

tipov e idiot i toa prviot mu

tipov e idiot
i toa prviot mu uspeh 99F e plagijat od edna kniga na kanadski mlad pisatel
i na kriljata od toj uspesen plagijat vesla seuste i ke vesla do koj znae koga...
ne go podnesuvam..:)

Tokmu taka Roxy. Se

Tokmu taka Roxy. Se pridruzuvam na nejziniot komentar.

fala dobra duso:)  

fala dobra duso:)
 

Две јаки работи има во

Две јаки работи има во интервјуто (покрај преводот на „денди“). Тој што го интервјуира прави паралела со Бодлер ха ха ха ха ха А самиот Бегбеде глуми скромност, и на опако глуп начин се споредува со Пруст... демек ја не, ја скромен... Бегбеде Беда :)

Кусо интервју со Фредерик Бегбеде

Мнооогу паушални коментари, мнооогу!
Роксс, од кој автор плагирал? Како се вика авторот?... Да не имаш “анонимен извор“ што не сакаш да го образнаниш? ;) A сега малу посериозно: Од Ф.Б имам прочитано две книги - “99Francs“ (во оригинал) и “Љубовта трае три години“.
“99 Franc“ e духовит и луциден роман кој со разорна симболика ја расклинкува  целата Маркетингшка индустрија, пишувано од внатрешна (инсајдерска) перспектива. После издавањето на книгата, како што знаете и сами, Ф.Б “не работи веќе по струка“ (која “комшивка“ сака Бегбеде да ја рекламира?, јелда Рокси?) - и тоа е сосема доволно да се каже, а другото треба да се прочита.
“Љубовта трае три години“ е гооолемо дело на минливоста, на минливоста на љубовните страсти и лудила. Во голема мера ја исмева љубовта, која, како што знае и оној кој прв пат, па дури и за последен пат, се вљубил во девојка, ќе знае дека комуникацијата (јазик со јазик?) во најмала рака е брутална, нападна и хистерична и'... минлива - драга комшивке! Сака да ти каже дека ние, човеците, во љубовта сме ужасно минливи, патетични и смешни, баш во оној момент кога мислиме дека сме ужасно паметни. А тоа дали “Љубовта трае три години?“, е тоа ќе морате сами да го сконтате :)
П.С. Се извинувам за моето “морализирање“ и мислам дека (што е обратно до “знам“) Фредерик Б. треба да се чита, дури и тогаш кога ваквиот сноб, Париски денди ќе ве изнервира, попизиди и истрауматизира. Бегбеде е ужасно паметен чоек кој велам повторно (ама веќе се повторувам, драга комшивке!) - вреди да се чита и да се има ваква книжевна “наказа“ во своите полици. Чао, Роккссс! ;)

Аахахах да да, така дендито

Аахахах да да, така дендито напудрено као махнуе со рачето , “Ах нееее не ме споредувајте со прууууст“ ;))море да го акне човек со едно ченгере..
 
Нашпознатблогер, хај :)
Во врска со плагијатот, се работи за Marc Gendron, écrivain québecois и спорните делови излегуваа во еден литерарен часопис кој го купив тие неколку пати .
Во врска со 99Фр, тој роман иако интересен, сатиричен, литературно е обично ѓубренце.. Не дека не треба да постојат ѓубренца во литературата! но зошто да не се смести таму каде што му е место  ? :)
Бегбеде не е е никаков мислител или интелектуалец, или као паметен, него е обичен опортунист, малку талент а многу алапачење, доволно кокаин недоволно интелектуална искреност ,  шминка,пуфкање со еден збор Денди бре!!!:)00
едноставно интресен знае да биде и да лупета..  а ова осообено успешно му тргна на странските тв емисии ..

Ем Пруст, ем инсајдер. Кој

Ем Пруст, ем инсајдер. Кој маркетиншки свет го расклина ....ме интересира многу, пошто гледам му проклизал кроз раце тој на „познатите блогери“... очигледно :)))))

Кусо интервју со Фредерик Бегбеде

Ф.Б има нешто Бодлеровско во него. Како? Не како она идиотско погоре кое се нарекува „коментар“. Туку вака:  Се' сеќавате на песната “Стрвина“? Ако сте читале/прочитале, вие, “анонимни“ тупаџии, ќе видите дека и после смртта на Бодлер, апокалиптичната (пост)модерна се одвива во неговиот правец:  која беше Бодлеровата  опсесија? - смртта, драга комшивке! Значи сакам да ви кажам дека вам, коментаторите, ви се случува Бегбедеовата апокалипса, но, само вие си мислите дека тамо, некаде, на некои други, момци и девојки им се случува тоа. Што е сосема погрешно, но нема кој да ве предупреди. Вам ви се случува “Бодлеровата“ естетика на грдото. И да не ви дрочам, сидгурно ви е мачно и ова што го изнапишав до сега, ви иде да се посерете, знам.
П.С. “нашпознатблогер“ е пежоратив, ама слабак или циник како тебе, анонимец, не може тоа да го разбере, ебате! Чоече, колку сум исфрустриран (четири ебани години константно на  интернет!- све сами хирошими и нагасаки!), немам со кога да праам муабет - се сами идиоти и ликови од Бегбедеовиот заплет. Ќе ве уништи “бегбедоманијата“, бегај, трчај, драга “кошивке“... доаѓаааааат распаднатите лешовииии!!!... :)

Epa zemi citaj go bodler

Epa zemi citaj go bodler !!!!:)))) sto ke ti ova mockovo .. ama pa dobro, razbiram
btw, se kladam deka i vo onie najbanalni obicni vikend ljubovni romani moze covek vo niv da n ajde nesto bodlerovsko, nesto kafkijansko i sl.:)))
 
 

Кусо интервју со Фредерик Бегбеде

Апсолутно, Роксс! Баш така, како што велиш. Глеј, Фредерик Б. според мене, има земено некаков идиотски херц-роман (за тие што сакаат да sирнат, исто како Фредерик Б. што е прониклив, само ова, ако смеам така да речем е по-проникливо!): http://jasnakoteska.blogspot.com/2008/05/2007_7832.html  а потоа го превртува на-врат-на-нос-на-газ. Само што Фредерик Б. не дрнка пуко филозозофирање (зборувам за романот “Љубовта трае три години“) како што има во херц-проза, или банално ламентирање тра-ла-ла-ла, туку ептен е прониклив а сето тоа го зачинува  со автобиографска „лажичка“ и оттука  (И пошто темата за љубовта ние, човеците,  ја нарекуваме „таблидна“, така? Кој сака да зборува за неа? Кој сака да зборува за емоции? Па добога, емоциите поробуваат? Нели?), Фредерик Б. ни ја „јербава мамицата.“
Ај доста е, ми загоре ручекот. ;) Јербо ме Бегбеде.

Кусо интервју со Фредерик Бегбеде

Линкот за херц-роман: http://jasnakoteska.blogspot.com/2008/05/2007_7832.html

De bre poznat bloger, shto se

De bre poznat bloger, shto se frustrirash pa i ti pa. Shto pa tolku strashno nekogo ako Begbede ne go drazni. Pronikliv? Mene ne mi e. Naporen, naturen, veshtacki. Ama mie prosti dushi, kutar ti nema so koj muaebt da si napraish. emocii? Begbede? Emocii moze Begbede da nudi samo na lugje operirani od istite. Toj, pod raka so onoj isto taka "emotivniot" Hulebek, shto neli, spored intelektualno "rascvetanite" dira tamu kajshto "nikoj ne dopira". Bre majkata :)))

Многу јасно. Houellebecq и

Многу јасно. Houellebecq и Beigbeder треба да се стрељаат со зоља. На сред плоштад. Во неколку наврати. Претерано? Некако што знам...

ОкоБоли главаВицФото